Art by Nikolai Konstantinovich Kalmakov
Već nekoliko godina kontaktiraju me razni ljudi sa očekivanjem da ja njih nečemu podučavam, da im nekako pomognem, da ih uputim i usmerim u njihovom duhovnom razvoju i magijskom radu. Neki su bili spremni i da plate te moje eventualne lekcije, ali ja sam to uvek odbijao. Ponekad mi se činilo da sam to uradio nekako grubo, jer sam osećao ljutnju sa druge strane, a ne samo razočaranje, kada bi moj sagovornik, nakon kraće prepiske, shvatio da od takve vrste odnosa sa mnom nema ničeg. Otkud uopšte takvo očekivanje? Kako ja to delujem u očima drugih? Razumem da ja pišem i govorim neke stvari koje se retko ili možda nikako ne mogu čuti na našem govornom području, ali zar me to kvalifikuje da neko pomisli da bih upravo ja mogao biti njegov instruktor, vodič, učitelj, lični savetnik za ezoterijska pitanja, šta god?
Zapravo, to nije nimalo čudno, jer danas, kada je gotovo nemoguće zamisliti makar i jedan dan bez pristupa internetu, imamo veliku spiritualnu industriju koja se mahom odvija onlajn, putem webinara, uz prateće pisane materijale i uputstva za nekakvu praksu. Obim te industrije meri se u milijardama dolara. Ljudi izdvajaju prilično novca ne bi li platili nekog internet gurua, mudraca, majstora, da im prenese svoje znanje preko interneta. Do nedavno su postojale dopisne inicijacijske škole koje su nudile iscrpne opise izvođenja duhovnih, meditativnih, divinacijskih i magijskih praksi, a što je neretko podrazumevalo i uputstva kako izvesti obred samoinicijacije. Dakle, nekome se učinilo da sam ja jedan od brojnih takvih šarenih spiritualnih kurtona koji se bave onlajn podučavanjem, odnosno spiritualnim biznisom. To je, donekle, uvredljivo za moju malenkost.
Razumem da neko traži psihološku podršku, potvrdu, ili možda traži savet, neku tehniku, ili možda očekuje nekakvu saradnju. Mnogi ljudi se samostalno bave okultnim, pa bi možda neko rado razmenio iskustva sa mnom, zatražio moje mišljenje o nečemu što on trenutno radi i sl. Zapravo, neko sa takvim namerama me izuzetno retko kontaktira. U većem broju slučajeva, dobijam poruke od radoznalaca koji me pozivaju na kafu, ali i od ovih koji bi da im ja budem neka vrsta kouča, vodiča, instruktora, gurua. Onaj prizemni glas u meni nagovara me, kaže, uzmi pare budalama, ko im je kriv što su ovce! Onaj drugi, oprezniji, kaže, ma pusti, možda su u pitanju nekakvi ludaci, ili je možda neko ko se interesuje neka maloletna osoba, nečiji sin, ćerka nekog lokalnog moćnika ili krimosa, ne daj bože supruga, devojka, ljubavnica, upašćeš u nevolju. Treći glas govori, hej, napravi selekciju, preberi ko je od njih normalan, ozbiljan, ko ima volje i nekakvog iskustva, pa radi sa njim. Četvrti glas se odmah nadoveže i kaže, stani možda je neko samo prividno normalan. Zamisli, daš mu nešto da radi, uputiš ga, i ubrzo taj prsne, doživi nervni slom, zapadne u paniku jer mu se nešto iznenada ukazalo i sl. Peti glas, ubrzo došaptava: možda je šizofreničar, ko zna? Šesti glas, samouveren i staložen, prezrivo spram svih ovih govori: čoveče, ti imaš svoju misiju! Pisao si toliko, radio, razmišljao, vežbao, otkrivao i zadovoljavaš se tu nekakvim blogom i video kanalom na Jutjubu. Sramota! Radi na svojoj reputaciji, okultnoj karijeri, pi-aru, postani veliki guru, stvori masu sledbenika, ti to možeš.
Kako preseći? Kako razvezati čvor ove dileme? U suštini, recimo da poslušam one proaktivne glasove i uđem u neki takav odnos sa nekim, kako bih mogao da ispunim takav zadatak kada znam da je takav oblik prenosa znanja površan i bez značajnog dejstva? To nipošto ne bi bila prava inicijacija, jer inicijacija ne može biti stvarno sprovedena bez da učitelj, onaj ko inicira, ne prenese jedan deo svoje moći na iniciranoga, na učenika. To je nešto prilično snažno, i zahteva lično prisustvo, jedan prisan odnos, direktnu razmenu energije i tu vrstu energetskog prenosa. To ne može biti odrađeno preko interneta, na webinaru, preko video-poziva, ili putem prepiske. Znaš, kaže jedan glas, postoji astralni prenos... Odmah presecam takve bizarne misli oštrim prekorom da te romantične predstave postoje samo u neorozenkrojcerskim, goldendawn i sličnim pseudoinicijacijskim bajkama za zbunjene, infantilne i neurotične moderne duhove. Jeste li videli nekad da neki sufi, pre nego što se probode sečivom ili velikom iglom, uzme blagoslov od šejha preko interneta? Jeste li videli da je neko naučio kung fu ili aikido preko interneta, posmatrajući nečije pokrete, gledajući šortsove i sl?
To me podseti na jedan bizaran ali u poslovnom smislu veoma uspešan slučaj osamdesetih godina, kada se u časopisu TV Revija objavljivala fotografija navodnog iscelitelja Alana Čumaka koju je bilo potrebno držati negde na vidljivom mestu, kao da je u pitanju kakav svetac. Tada bi ta fotografija nekako magično delovala na atmosferu u toj kući i na ljude koji obitavaju u njoj. Moja baba je držala sliku Alana Čumaka pored ikone Svete Petke. Princip onlajn inicijacije ili samoinicijacije jeste nešto nalik isceliteljskoj magiji Alana Čumaka. Možda je on stvarno bio iscelitelj, a te slike su mu u tom smislu bile odličan marketinški potez, jer su stvarale utisak njegovih nadljudskih psihičkih i magijskih moći. Njegovo lice bilo je prepoznatljivo, bio je tražen. No, ja nisam iscelitelj. Nemam isceliteljskih moći, i meni je uopšte ta ideja isceljivanja ljudi lično odbojna budući da sam ja mizantrop i ne ulazim u dublje razgovore i odnose sa ljudima preko osnovnih konvencija uljudnosti i pristojnosti: Dobar dan komšija. Kako ide? Ubi ova vrućina...
Da bi neko bio pravilno i bez većeg rizika upućen u bilo kakvu okultnu praksu, potrebno je fizičko prisustvo učitelja, barem u kritičnim periodima. Naravno, to ne znači svakodnevno viđanje, ali bez direktnog predavanja energije, bez ličnog prisustva, bez žive reči i delovanja magijske harizme, bilo kakav odnos učitelj-učenik nije moguć. A ukoliko nije u pitanju odnos učitelj-učenik, pa kakav je onda odnos u pitanju? Šta je to tačno što neki od vas žele od mene, ukoliko misle da je ovo o čemu govorim možda preterano, i da se sve to može odraditi na kafi, ili putem video-poziva, eventualno prepiske? One koji imaju takvo očekivanje, zamolio bih da mi ne pišu. Mogu odgovoriti na neko eventualno pitanje, ali ne i na salvu pitanja, posebno ne da svako malo protumačim neki njihov san, neku njihovu viziju, stav, frizuru, savetujem ih kako da reše neki problem i kojekakve sitnokarmičke trice i kučine. Ko od mene traži takve gluposti, ja ću izneti cenovnik za moje vreme, ali ako neko od mene očekuje trajni i dublji odnos magijske prirode, a da to ne bude intenzivno i lično, i da taj ipak bude na bezbednoj daljini, kao da ja ujedam, onda neka potraži nekog drugog.
Ukoliko neko od mene traži posvećeno vođstvo, dakle intenzivno i lično, to znači da taj očekuje da ja njemu posvetim mnogo vremena i energije. Veze koje se stvaraju na takav način nisu nešto prolazno, nešto što se smešta u nekakvu psihološku fijoku među knjige, interesovanja i sklonosti. Ne, to je nešto što traje doslovno zauvek. Dakle, jeste li sigurni da želite biti u vezi sa mnom zauvek? Ja nisam zainteresovan da nekome posvetim svoju suštinsku pažnju a da posledice ne budu temeljne i nepovratne, tj zauvek. Jeste li sigurni da želite da moj program izvrši trajnu i neporecivu promenu u vašoj sudbini, u vašem energetskom telu, u vašem umu, u vašoj duši? Razmislite dobro, jer ja ostavljam pečat na vašoj duši, i taj pečat je neizbrisiv i postaće deo vašeg identiteta, i to će svaki entitet, svaki duh ili predstavnik neke okultne sile, neke struje ili egregora, moći da vidi i prepozna, dokle god postoji vaša duša. Da li je to ono što zapravo hoćete? To je inicijacija, a ne mambo-džambo biznis-komune koja se prodaje kao inicijacija, pa onda neko ide okolo od jednog do drugo gurua i skuplja sertifikate. Ja ne izdajem nikakve sertifikate, jer sertifikat koji izdajem nije odštampan na papiru nego je upravo onaj koji sam nekada davno i ja dobio. To je upravo onaj pečat na duši, koji svedoči o meni pred bogovima i duhovima, pred anđelima i demonima. Ukoliko zaista želite takav pečat, onda znajte da ja o tome ne odlučujem, nego odlučuju oni koji utiskuju taj pečat, a moja uloga u svemu tome je da poslužim kao posrednik, kao nosač.
Osim toga, ja ne mogu biti učitelj nekakvoj grupi, nego samo i isključivo jednoj osobi. Ja ne vidim sebe kao vođu nekakvog kulta ili neke sekte, a ponajmanje kao onlajn biznis gurua. Ponavljam, ja sam mizantrop i ne podnosim biti okružen ljudima i upetljavati se u njihove odnose i probleme, pogotovo ukoliko su psihički nestabilni. Nasuprot tome, moja uloga je upravo u tome što radim, da pišem i govorim, da svedočim o onome što sam naučio i da to bude dostupno svima koji me prate ali na jednom pasivnom receptivnom nivou. Dakle, svrha mog javnog rada jeste da podstaknem misaone tokove mojih čitaoca i slušaoca, a ne da nekoga nečemu posebno podučavam i uvodim u okultni areal. Rečju, ja nikome ništa ne nudim, i niko neće dobiti nešto više od ovoga što javno govorim i pišem.
Sada je jasno da kod mene nikakve dileme nije ni bilo. Postoje okultne škole, inicijacijski redovi koji imaju svoje onlajn i daljinske oblike, ali to je i u tom slučaju samo dopuna i način konsultovanja među ljudima koji su posvećeni nekom obliku ezoterijskog rada. Ja ne pripadam niti jednoj takvoj školi. Dakle, sve šta mogu da uradim jeste da odgovorim na smislena i promišljena pitanja. Međutim, ukoliko osoba pokaže ustrajnost i konzistentnost u tim pitanjima, produbi ih, i time nagovesti svoju rešenost da se ozbiljnije posveti određenoj temi, ja ću se potruditi da pomognem koliko mogu.